- Videh u subotu, na pricescu, naseg Nauma...- prica koleginica dok mehanicki odradjuje svoj deo posla, trudeci se da svakoj od nas zaviri sto dublje u oci ne bi li videla kakav trag u nasoj dusi ostavljaju njene reci.- Svud sam po crkvi gledala, niti se ko krsti kao on, niti se ponasa kao on...
Sledeci komad stize linijom i to prekida pricu na tacno dvadeset i sedam sekundi. Radi se puna norma i za svaki komad ima taman toliko vremena. Nije bilo potrebe da gledam sta radi, znala sam u kom trenutku je levom rukom spojila poslednju zicu sa elektromotorom, poravnala kabl i istovremeno desnom vratila komad na liniju. To je bio momenat u kome se njena prica automatski nastavila.
Da li nas je njena prica zanimala, ili nije, to nije zanimalo nju. Cak, cinilo mi se ponekad, da nije ni pricala nama nego sebi, kao da se tom pricom brani od tisine koja uvek ide uz svaki dosadan i nimalo inspirativan posao. Zato joj, valjda, nismo ni zamerali na tom besmislenom brbljanju; prihvatali smo ga kao zlu sudbu koja je snasla sve nas, obrazovane i nezaposlene, kada su ovi stranci dosli u nas grad.
Sledeci komad stize linijom i to prekida pricu na tacno dvadeset i sedam sekundi. Radi se puna norma i za svaki komad ima taman toliko vremena. Nije bilo potrebe da gledam sta radi, znala sam u kom trenutku je levom rukom spojila poslednju zicu sa elektromotorom, poravnala kabl i istovremeno desnom vratila komad na liniju. To je bio momenat u kome se njena prica automatski nastavila.
Da li nas je njena prica zanimala, ili nije, to nije zanimalo nju. Cak, cinilo mi se ponekad, da nije ni pricala nama nego sebi, kao da se tom pricom brani od tisine koja uvek ide uz svaki dosadan i nimalo inspirativan posao. Zato joj, valjda, nismo ni zamerali na tom besmislenom brbljanju; prihvatali smo ga kao zlu sudbu koja je snasla sve nas, obrazovane i nezaposlene, kada su ovi stranci dosli u nas grad.
Нема коментара:
Постави коментар